Независност је прогласила 27. године. Током историје власт на овој територији имали су многи народи, да би средином 14. века настала кнежевина Молдавија која је 1812. потпала под власт руског цара Александра I. Као независна држава, Република Молдавија постоји од 1991. године када се Молдавска совјетска република одвојила током распада Совјетског савеза и прогласила независност. Међутим, политички развој земље од тада до данас је увелико отежан због постојећег конфликта са самопроглашеном Придњестровском Републиком.

Република Молдавија састоји се од на 32 рејона (рум. raioane), 13 општина[12] (рум. municipii) - (Кишињев, Балци, Бендер, Комрат, Тираспољ, Кахул, Единец, Хинчешти, Орхеј, Сорока, Унгени, Страшени и Чадир-Лунга) и две аутономне територијалне јединице - Гагаузија и Придњестровље (Транснистрија). Придњестровље је фактички независна непризната држава која се отцепила од Молдавије. Молдавске власти је сматрају побуњеном покрајином у саставу Молдавије. Поред Молдавије, ниједна чланица Уједињених нација, не признаје Придњестровље као независну државу. Придњестровље једино признају Абхазија, Арцах и Јужна Осетија, које такође нису међународно признате. [13][14] Највећи градови[уреди | уреди извор] Молдавија има 66 градова, а од тога, 13 има статус општине.

Молдавија - Стране мисије у Црној Гори и визни режим за

I pa titulluar

). Конзулат Црне Горе у Кишињеву, на челу са почасним конзулом Андрејем Стратан почео је са радом 26. октобра 2016. Званичне посјете4. април 2017. – министар вањских послова Црне Горе проф. др Срђан Дармановић боравио је у званичној посјети Републици Молдавији. Том приликом је имао сусрете са потпредсједником Владе и министром вањских послова и европских интеграција Андрејем Галбуром и предсједником Владе Павелом Филипом. 27-28.

Молдавија - Стране мисије у Црној Гори и визни режим за црногорске држављанеВизни режимДржављани Црне Горе могу улазити, прелазити преко територије и боравити у Молдавији до 90 дана, са важећом путном исправом, без визе. Дипломатски односиОдноси између Црне Горе и Молдавије су пријатељски, али свакако да постоје бројни потенцијали за њихово даље унапређење кроз јачање политичког дијалога. 21. јуна 2006. Молдавија је признала независност Црне Горе, а дипломатски односи успостављени су 12. марта 2007. Изванредни и опуномоћени амбасадор Црне Горе у Републици Молдавији, на нерезидентној основи у Букурешту је Горан Полексић (ступио на дужност у јуну 2019.

RSE: Srbija i Crna Gora traže od Moldavije pojašnjenje

Додатна појашњења тражи и Црна Гора. "Ако постоје неки неодговорни појединци, а вероватно постоје и код нас али заиста некако ми је то мало грубо звучало и ствара се утисак да сад држава Црна Гора учествује у проблемима који постоје у Молдавији. Имамо их својих преко главе, тако да њима желим све најбоље", каже Дритан Абазовић, председник црногорске Владе у техничком мандату. Брисање границе између спорта и политике у вези је са непризнатим границама Придњестровља - самопроглашене државе у чијем је главном граду Тираспољу клуб "Шериф". Међународно право Придњестровље сматра делом Молдавије која је самосталност стекла после распада Совјетског Савеза.

Црна Гора тражи од Молдавије појашњење навода - RTCG

Молдавија, Република | Министарство спољних послова

Највећи градови су: Кишињев, Балци, Тираспољ, Бендер, Рибница, Кахул, Унгени, Сорока, Орхеј и Комрат. Историја[уреди | уреди извор] Кнежевина Молдавија[уреди | уреди извор] Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније. Бесарабија[уреди | уреди извор] Република Молдавија састављена је највећим делом од Бесарабије. Ова област дуго је припадала Кнежевини Молдавије. Бесарабија је дуго била под турском влашћу.

Crna Gora traži od Moldavije pojašnjenje navoda o 'ruskom planu'Друштво ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ МАЈЕ САНДУ Црна Гора и Србија затражиле су од Молдавије додатна појашњења о наводима предсједнице те земље Маје Санду о постојању плана Русије за рушење руководства ове земље који укључује и грађане Црне Горе и Србије. Званичници у Београду и Подгорици изјавили су да немају такве информације захтијевајући од молдавских власти детаље о изнијетим наводима. Шта је рекла предсједница Молдавије? Предсједница Молдавије је претходно 13. фебруара изјавила да Русија планира да искористи стране саботере да сруши руководство земље, заустави придруживање Европској унији (ЕУ) и искористи то у рату против Украјине. Молдавија је иначе прошлог љета добила статус кандидата за чланство у ЕУ, док је у деведесетим прогласила војну неутралност.

октобар 2008. – предсједник Црне Горе Филип Вујановић боравио је у званичној посјети Републици Молдавији током које се срео са предсједником државе Владимиром Вороњиним, предсједницом Владе Зинаидом Гречеани и предсједником Парламента Марианом Лупуом. 25. јун 2008. – министар вањских послова Црне Горе Милан Роћен боравио је у званичној посјети Републици Молдавији током које се срео са предсједником државе Владимиром Вороњиним, предсједницом Владе Зинаидом Гречеани, предсједником Парламента Марианом Лупуом и потпредсједником Владе и министром за вањске послове и европске интеграције Андрејем Стратаном. Економски показатељиТоком 2019.

404 - Ceresit

Становништво[уреди | уреди извор] Будући да је Молдавија била на путу бројних освајача, постала је мешавина народа; национално шаренило се повећава према југу. У селима поред Дњестра живе Молдавци, Украјинци и Бугари, сви искусни баштовани и воћари. Сами Молдавци потичу од Дачана који су романизовани за време римске владавине. Земља је густо насељена, а сеоско становништво чини више од половине укупног становништва. У последњој деценији двадесетог века национални доходак Молдавије се преполовило. Зато се становништво непрестано исељава, а природни прираштај једва прелази нулу. Административна подела[уреди | уреди извор] Административна подела Молдавије Основна админитративно територијална организација Молдавије обухвата: рејоне, градове (и општине) и села.

Молдавија - Википедија

[10][11] Једна је од чланица Заједнице независних држава. Географија[уреди | уреди извор] Положај[уреди | уреди извор] Државе са којима се Молдавија граничи су Украјина и Румунија. Површина државе износи 33. 846 km². Геологија и рељеф[уреди | уреди извор] Рељеф Молдавије претежно је брежуљкаст, а највиши су централни делови земље. Највиша тачка је Баланешти и износи 429 m, налази се северозападно од главног града Кишињева. Листопадних шума има у северној и централној Молдавији.

РТС :: Молдавија између фудбалске утакмице, политике и

Ту су присојне падине брежуљака потпуно покривене виноградима. На сувом југу преовладавале су степе, данас већином преображене у плодне оранице. Воде[уреди | уреди извор] Највећа река је Дњестар преко које Молдавија посредно излази на Црно море. Молдавија излази на Дунав дужином од само 480 m, а у насељу Ђурђулешти се налази једина лука на Дунаву. Флора и фауна[уреди | уреди извор] Река Дњестар је богата рибом, као што су шаран, смуђ, сом итд. У шумама се могу наћи веверице, вукови, лисице, јелени и дивљач. Клима[уреди | уреди извор] Клима је континентална, са јаким зимама са снегом и топлим летима која су углавном кишовита.

(TV DREJTPËRDREJT-) Mali i Zi U21 Shqipëria U21 2022 20